Qazi Fazil Hüseynəliyevin döyüş xatirələrindən.

Şərəfli yolun anları.
Ответить
Автор
Сообщение
Nazim Bayram
ополченец
Сообщения: 96
Зарегистрирован: 03 сен 2013, 03:38

Благодарил (а): 34 раза
Поблагодарили: 76 раз

Qazi Fazil Hüseynəliyevin döyüş xatirələrindən.

#1 Сообщение Nazim Bayram » 12 ноя 2013, 23:39

Изображение

İYULUN 3-DƏ MƏNİM İŞTİRAK ETDİYİM İLK UĞURLU ƏMƏLİYYATDAN 21 İL ÖTÜR..

1992-ci ilin iyul ayının 3-də günduz günorta saatlarında həyəcan siqnalı verildi və 701-ci briqada Kəlbəcərin Qılışlı kəndindəki əsas yerləşmə rayonundan iki hissəyə bölünərək uzun bir marş keçdi və bir hissəsi Ağdaban-Çapar istiqamətində, digər əsas hissəsi isə Ağdərənin Aterk kəndinin üst tərəfindəki yamaclarda hücum xəttinə çatdılar və səhərin açılmasını, həmlə saatını gözləməyə başladılar.
Mənim olduğum istiqamətdən – Aterk kəndinin üst tərəfindən, demək olar ki, ermənilərin qətiyyən gözləmədiyi bir istiqamətdən iyulun 4-də sübh tezdən genişmiqyaslı hücuma keçdik. Bizdən təxminən bir saat əvvəl isə briqadanın digər hissəsi Ağdaban-Çapar tərəfdən düşmənin fikrini yayındırmağa və öz üzərlərinə çəkməyə başlamışdı.
Mən Ural-4320 markalı maşının üzərinə yerləşdirilmiş ZU-23-2 qoşalaşdırılmış zenit qurğusunun həm komandiri, həm də atıcısı olmuşam. Bizim işimiz hüğuma keçən quvvələrimizə maneçilik tərədən atəş nöqtələrini susdurmaq, bir neçə saniyəlik də olsa düşməni səngərə gizlənməyə məcbur etmək və piyadalarımızın səngərlərə yaxınlaşmasina kömək etmək idi. Piyada bölmələrlə etibarlı rabitə əlaqəsi olduqda, əvvəlcədən nəzərdə tutulmuş siqnallara uyğun işlədikdə effektli iş alınırdı. Bircə ədəd də T-72 tankımız var idi bu istiqamətdə. Biz Aterk kəndinin yuxarı tərəfində, kənddən təxminənə 5 km məsafədə olan ermənilərin yeganə müdafiə mövqelərini təxminən iki saat ərzində aldıq və kəndə dogru irəliləməməyə başladiq. Kəndin bilavasitə ətrafında da onların səngərləri olsa da orda demək olar ki, müqavimət göstərə bilmədilər. Bizim o biri istiqamətdə olan bölmələrimiz də uğurla irəliləyirdilər.
2 gün ərzində bir neçə kənd alındı, iyulun 6-da mənim də iştirak etdiyim istiqamətdən, Aterkdən əlavə Sərsəng su anbarının şimal tərəfi, Zəylik və Umudlu kəndləri də azad edildi.
O biri istiqamətdən isə bizim bölmələr Ketavan kəndindən Tərtər çayının üzərində ermənilərin körpünü partlaması ilə əlaqədər hücumu Vaquas istiqamətində inkişaf etdirə bilmədilər.
Amma Kəlbəcər-Ağdərə yolu atəş nəzarəti altına tam alındı. Kənd sayı az olsa da miqyas baxımından azad edilmiş ərazilər çox böyük idi. Həm də Aterk kəndi elə Mardakert rayon mərkəzi boyda idi deyilənən görə.
O vaxtkı komandanlıq necə bir incəliklə bu hücum planını işləmişdilərsə ermənini tamam çaşdırmışdılar. Biz Aterk kəndinə daxil olanda maraqlı bir mənzərənin şahidi olduq. Ermənilərin qazanlarda yeməkləri odun üstündə qalmışdı, işlək maşınları küçələrdə tökülmüşdü. Onların başının üstünü yaman kəsdirmişdik. Sonra biz kəndin küçələri ilə üzüaşağı kəndi təmizləməyə başladıq. Hiss olunurdu ki, evlərdə, həyətlərdə qaçmağa macal tapmiyan ermənilər var. Həmin gün 10- yaxin kənd sakini yaxalandı, hətta bir qoca arvadı xəstə olduğuna görə apara bilməmiş, elə küçədə darvazanın ağzında yorğan döşəyə uzadıb getmişdilər.
Bu vəziyyət ona görə yaranmışdı ki, onlar əsas hücumu Ağdaban tərəfdən gözləyidilər. Qüvvələrini də o tərəfdə cəmləşdirmişdilər. Elə biz özümüz də son ana qədər haradan hücum edəcəyimiz istiqamətdən xəbərimiz yox idi. Ona görə də çox uzun bir dövrə vurub dağlarla marş keçərək Aterk kəndinin yuxarısına çıxmışdıq. Bu da komandanlımın və kəşfiyyatçıların bir aydan çox çəkdiyi zəhmətin nəticəsi idi.
Həmin ərazi demək olar ki, itkisiz azad edildi. Çünkü düşmən lap çaş-baş qalıb ancaq başını götürüb qaçmağa macal tapmışdı. Onların tanklarına biz Zenit qurğusundan atəş açırdıq. Amma onlar biz tərəfə bir dənə də mərmi atmırdılar. Drambondan Sırxavənd, Vənk istiqamətinə gedən yolla üzü yuxarı onların qaçan maşınlarinin sayı-hesabı yox idi.
Onların son nəfəsləri idi demək olar ki. Amma hansısa qüvvələr bizim üçün çox əlverişli bir vəziyyətda və vaxtda, iyul ayının 9-da atəşkəs razılığına gəldilər. Bundan istifadə edən duşmən özünü toparlayıb həmin ayın 19-da əks-hücuma keçdi və bizim aldığımız əraziləri bir gündə geri qaytardı. Bu dəfə itkilərimiz çox oldu. Biz zenitçiklər və 80 nəfərə yaxin piyadalar səhər tezdən Umudlu kəndinə, bizim üstümüzə hücuma keçən ermənilərlə ciddi döyüşə başladıq. Onlar bizi kəndin ətrafında olan mövqelərimizdən çixardılar və biz kəndin içərisinə çəkildik. Amma qoçaq komandirlərimiz yenə özlərinini ititrmədilər, hamını təzədən qruplaşdırdılar, biz zenitçiklər də, rabitəçilər də, hətta sanitarlar da tam səfərbər olub kəndin içərisindən 3 istiqamətdən əks hücuma keçib axşama yaxın mövqelərimizi geri aldıq. Amma sevincimiz uzun çəkmədi.
Bu döyüş gedən vaxtı hamı silaha sarılmışdı. Həm də Umudlu kəndi briqadanın qərargahından ən uzaqda yerləşən kənd idi. Rabitəçilər də döyüşürdülər deyə briqada ilə əlaqəmiz kəsilmisdi. Sonra mövqelər bərpa olundu, əhvalımız super idi kəndi geri almışdıq deyə. Postlari qurduq, mən Zenitkamı təmir etdim, ona dəyən güllələr bəzi xirda detalları sıradan çıxarmışdı. Zenitka olan Ural maşının təkərləri hamısı güllədən deşilmişdi, onları dəyişdik, rabitəçilər də işıq aqreqatlarını düzəldib, KŞM-lərini işə sala bildilər, birtəhər briqada ilə əlaqə yaratdılar. Məqsəd qərargaha şad xəbəri çatdirmaq və 2 nəfər yaralımızı, orda həlak olan şəhidlərimizi aparmaq üçün sanitar maşını və mövqelərimizi mşhkəmlətmək üçün kşmək istəmək idi. Amma məlum oldu ki, sən demə briqada alinan bütün əraziləri tərk edibmiş. Ən ucqar nöqtədə təkcə biz qalmışıqmış. Hətta biz əlaqəyə girəndə ordan demişdilər ki, biz sizdən tamam əlimizi üzmüşdük ki, bunlar hamısı ya qırıldı, ya da əsir düşdülər. Ordan bizə dedilər ki, heç bir kömək olmayacaq, oranı tark etməlisiniz təcili. Bizim isə geriyə yolumuz qalmamışdı. Artıq yollar hamısı tutulmuşdu, yarımmühasirə vəziyyətində idik. Briqadanın qərargahından göstəriş gəldi ki, bütün texnikanı, agir silahları məhv edib ancaq Murov dagini aşmaqla Gəncə-Goranboy tərəfə çıxın. Biz də maşınları, qurguları bacardıgımız qədər söküb yararsız hala saldiq. Yandira bilməzdik, çünki ermənilər o dəyqə başa düşərdilər ki, kəndi tərk edirik. 20-si səhər dan yeri sökülənə yaxın kəndi tərk etməyə başladiq. Gecə ilə 5 nəfər həlak olmuş uşaqları elə həyətlərdə dəfn etdik, iki yaralımızı isə özümüzlə apardıq. Ayın 22-də böyük məşəqqətlər və aclıqdan sonra Goranboyun artıq bizim ordunun nəzarətində olan Gülüstan kəndinə çatdiq. Axmaq və savadsız adamların elan etdiyi atəşkəs bizim başımızda belə çatladı.
Həmin vaxt döyüşlərə 701 nömrəli briqadanın komandiri polkovnik Zaur Rzayev və qərargah rəisi podpolkovnik Vahid Tacibov rəhbərlik edirdi.
Mən həmin vaxt baş serjant rütbəsində Zenit qurgusu komandiri idim, tağım komandiri vəzifəsini də icra etmişəm hərdən, amma realda o qurğuda atıcı idim. Ancaq bizə əsas rəhbərliyi çox igid bir adam olan batareya komandirimiz Məhəmməd Novruzov edirdi.
Biz mənim danışdığım həmin ərazilərə avqust ayının 12-də yenidən daxil olduq.

Nazim Bayram
ополченец
Сообщения: 96
Зарегистрирован: 03 сен 2013, 03:38

Благодарил (а): 34 раза
Поблагодарили: 76 раз

Re: Qazi Fazil Hüseynəliyevin döyüş xatirələrindən.

#2 Сообщение Nazim Bayram » 12 ноя 2013, 23:41

Fazil Hüseynəliyevin xatirələrindən.



Салам, достлар. Јерләшдирдијим бу шәкилләрдә тәсвир олунан инсан, вахтилә мәним батареја командирим олмуш Мәһәммәд Новрузовдур. Онун әлиндә тутдуғу бајрагла әлагәли бир хатирәни сизләрлә бөлүшмәк истијирәм.

Мәһәммәдлә мән 1992-ҹи илин апрел ајында Лачында таныш олмушам. Биз Бакыдан 12 нәфәр әсҝәр баш лејтенат Ханлар Алышов адында бир забитлә бирликдә Лачынын Шам кәндинә ҝәлдик. Өзүмүзлә машын үзәриндә гурулмуш ики ЗУ-23-2 гурғусу ҝәтирмишдик. Ики һејәтдән ибарәт идик. Нејәтләрдән биринин командири мән идим. Шәкилдә ҝөрдүјүнүз адам исә артыг диҝәр бир тагымла биздән әввәл орда иди. Һаггында данышаҹағым бајрағы да Ханлар Алышов Бакыдан һарданса өзүмүзлә ҹәбһә бөлҝәсинә апармаг үчүн алмышды. Сонрадан иш елә ҝәтирди ки, Ханлар чох тез мүддәтдә биздән ајрылмалы олду вә биз Мәһәммәд Новрузовун табечилијиндә хидмәтә башладыг. Бизим Лачында әсас ишимиз Ермәнистандан Ханкәндинә кедән һава дәһлизини нәзарәт алтында сахламаг иди. Постларда дајананда бизим бајраг һәмишә машынын үзәриндә далғаланырды. Артыг о бајраға елә өјрәшмишдикки. Чох аз бөлмәләрдә бајраг вар иди о вахтлар. Буна ҝөрә дә биз башгаларынын јанында Бајрағымызла ловғаныр, өјүнүр, онунла гүрур дујурдуг.

Лачын ишғал олундугдан сонра, биз Кәлбәҹәр рајонуна кечдик вә орда 701 сајлы бригадаја гошулдуг. Ағдәрә әмәлијјатына гәдәр бизи мобил груп кими мүхтәлиф ҝәрҝинлик јаранан јерләрә көмәјә кондәрирдиләр. Бајраг исә һәмишә Урал машынымызын үстүндә далғаланырды. 1992-ҹи илин ијул ајынын 4-дә Ағдәрәјә һүҹума кечәндә дә бајраг даим бизим машынын үзәриндә олурду. Елә билки о һәм дә бизим уғур символумуз иди. Чүнки бизим гаршымыза гојулан тапшырыглардан һеч вахт үзүгара гајытмырдыг. Биз Атерк кәндини алдыг. Чох бөјүк бир кәнд иди. Кәндин кәнарына гәдәр јахынлашдыг. Сонра кәнди күчә боју ашағы истигамәтинә доғру тәмизләмәјә башладыг. Кәнддә мүлки адамлардан галанлар вар иди. Бир нечәси әсир дә тутулду.Бүтүн бу вахт әрзиндә бизим бајрагымыз һәмишә машынын үзәриндә иди. Сонра биз кәндин гуртараҹағына чатдыг. Кәнд тамамилә бизим нәзарәтимизә кечди. Атерк кәндинин ашағы һиссәсиндә Радиостансија говшағы вар иди. Һүндүр вышкасы вар иди. Онун јахынлыгында мөвге тутдуг вә аглымыза кәлди ки, бајрағымызы гәләбә рәмзи олараг һәмин вышкаја галдырыб бағлајаг. Елә дә етдик. Амма бундан бир аз сонра ермәниләр һәмин әразини Градларла, топларла “шумламаға” башладылар. Ҝөјдән од јагырды. Ҝөзүмүзү ача билмирдик. Бир аз кечәндән сонра кәндин башга бир тәрәфиндә команда мәнтәгәсиндә олан, бригаданын гәрарҝаһ рәиси подполковник Таҹибов рабитә васитәсилә бајрағын диггәт чәкдијини, ермәниләрин бүтүн атәш васитәләрини о тәрәфә топладығыны деди вә бајрағы һәләлик ордан чыхармағымыза ҝөстәриш верди. Сакитлик јаранандан сонра о бизим јанымыза ҝәлди. “Бајрағы иншаллаһ Ханкәндинә тахарсыныз” дејиб, онун иҹазәси олмадан һәләлик машына вурмамағымызы төвсијјә етди. Беләликлә мән о бајрағы гәшәнҝҹә гатлыјыб, клјонкаја бүкүб, Зенит гурғусунун аләтләри олан дәмир гутуја гојдум. Һәмин һадисәдән сонра биз 15 ҝүн әрзиндә һәмин азад едилмиш әразиләрдә галдыг. Сон дөјүшүмүз Умудлу кәндиндә олду. Бу дөјүш һаггында әтрафлы јазмышам бир дәфә. Истәјәнләр бурдан охуја биләрләр. Биз орда мүһасирәјә дүшдүк вә кәнди дағларла тәрк етдик.

Вәзијјәт елә ҝәтирмишди ки, биз чалышырдыг ки, кәнддән чох ҝизли шәкилдә чыхаг. Чүнки олан һадисәләр фикирләшмәјә әсас верирди ки, ермәниләр сәһәр тездән бөјүк гүввә илә үстүмүзә һүҹума кечәҹәкләр. Онсуз да белә гүввәнин гаршысында дајанмаг үчүн нә бизим имканларымыз, нә дә кәндин биздә олмасынын һеч бир әһәмијјәти галмамышды артыг. Вахт чох аз иди. Сәһәрин ачылмасына бир нечә саат галмышды. Һәлак оланлары дәфн етмәк, ағыр силаһлары вә техниканы диггәти ҹәлб етмәдән сырадан чыхармаг, постларда башларына каска ҝејиндиришлмиш мүгәввалар гурашдырмаг лазым иди ки, биз вахт удаг вә ермәниләр бизим кәнддән чыхдығымызы баша дүшәнә гәдәр мүәјјән гәдәр орадан узаглашаг. Елә етмәк лазым иди ки, һава ишыглашан кими онлар бизим орда олмадығымызы баша дүшмәсинләр, јохса архамызҹа дүшүб һамымызы әсир дә тута биләрдиләр.

Биз тәхминән саат 5 радәләриндә кәнддән чыхмаға башладыг. Дејәсән 8 нәфәр биз-Зенитчикләр иди, башга бөлмәләрдән дә вар иди. Һардаса топламда 80 нәфәрә јахын адам идик. Онлардан да икиси јаралы иди. Чох аста сүрәтлә, чәтинликлә ҝедирдик. Һамынын чијниндә сурсат долу чанталар, әлләриндә бир нечә гумбараатан мәрмиси вар иди. Јүкүмүз ағыр, бундан да әлавә кечилмәз мешәлик, јарғанлар, јыхылмыш чох јоғун ағаҹлар ишимизи даһа да ағырлашдырырды. Бу гәдәр сурсаты она корә ҝөтүрмүшдүк ки, гаршыда бизи нәјин ҝөзләдијини дә билмирдик. Һәр ан дүшмәнлә гаршылаша биләрдик. Бундан әлавә ики дәнә хәрәкдә бири забит, бири дә әсҝәр олмагла јаралымыз вар иди. Забит лап ағыр иди. Биз кәнддән тәхминән 45-50 дәгигәлик мәсафәдә аралашмышдыг. Дан јери гызармаға башлыјырды артыг. Чох кечилмәз, вәһши мешәјлә кедирдик.

Бирдән мәни елә бил ҹәрәјан вурду!

Бајраг!!!

Бајраг һаны? Бајраг бүкүлү вәзијјәтдә гутуја гојулдуғундан тәләсикликдә дејәсән јаддан чыхыб галмышды. Тез командиримиз Мәһәммәдин јанына гачыб бајрағымызын киминсә көтүрүб ҝөтүрмәдијини сорушдум.Сорушсам да билирдим ки, һеч ким ҝөтүрмүјүб. Мәлум олду ки, бајраг машында, елә гојдуғум јердә, зенит гурғусунун аләт гутусунда галыб. Фикирләшмәјә вахт јох иди. Тез өз арамызда нә етмәк лазым олдуғуну фикирләшмәјә башладыг. Командиримиз Мәһәммәд Новрузовун да, бизим дә һамымызын рәнки ағаппаг ағармышды. Мән артыг бөјүк бир фәлакәтин баш вердијини фикирләшир, ермәниләрин бизим бајрагла неҹә ајаггабы силәҹәкләрини, тәһгир едәҹәкләрини, телевизорда неҹә нүмајиш етдирәҹәкләрини дүшүндүкдә дәли олмаг дәрәҹәсинә ҝәлирдим. Бизим бајрағымыз дүшмәнә әсир дүшәҹәк, тәһгирләрә мәруз галаҹагды. Мүһасирәдән чыхан пијадаларын, рабитәчиләрин колону һәрәкәт едир, биз зенитчикләр исә донуб галмышдыг, нә едәҹәјимизи билмирдик. Бир аз фикрләшдикдән сонра мән командирә дедим ки, гајыдыб бајрағы көтүрмәк олар, чүнки биз ҝеҹәјлә машыны мешәлијә лап јахын әразијә сүрмүшдүк. Орда мән зенитканын бәзи һиссәләрини сөкүб кәндин ортасында олан јарғана атмышдым. Диггәт чәкмәмәкдән өтрү һеч бир машыны јандырмамышдыг. Әввәлҹә командир разылыг вермәди, бунун тәһлүкәли олдугуну, ермәниләрин бәлкә дә артыг кәндә кирдикләрини деди. Амма мән дедим ки, һәлә кәндә топлардан, минаатанлардан атәш ачырлар, сәсләрини ешидирдик, демәк һәлә кәндин бош олдуғуну билмирләр, пијадалар ҝирмәмиш оларлар. Белә олдугда, Мәһәммәд мәнә тәк ҝетмәмәји, өзүмлә кимисә ҝөтүрмәјими дә мәсләһәт ҝөрдү. Гахлы Јусиф һамыдан габаг деди ки, мән кедирәм Фазиллә. Беләликлә, биз үзәримиздә олан артыг јүкләри, сурсатлары ушагларын јанында гојуб талејини там дәгиг билмәдијимиз кәндә сары гајытмаға башладыг. Кетмәмишдән ушагларла худафизләшдик, онларын бизи 1-2 саата гәдәр ҝөзләјәҹәкләрини сөзләшиб һәрәкәтә башладыг. Мәһәммәд бизә бәзи тапшырыглар, төвсијјәләр верди. Ермәниләрлә гаршылашаҹағымыз тәгдирдә неҹә һәрәкәт етмәји, ҝери чәкилмәк үчүн башга бир маршрутла кетмәји баша салды. Чүнки онлары архамыза салыб колонун јанына кәтирә билмәздик.

Беләликлә сүрәтлә мешәдән чыхмаға башладыг. Јусифә архајын идим. Билирдим ки, һеч вахт адамы дарда гојмаз. Кәндә сары ҝери гајытмағымыз бир аз сүрәтли олду. Чүнки үстүмүздә олан бәзи јүкләрдән азад олмушдуг. Тәхминән 25-30 дәгигәдән сонра кәнд корсәнмәјә башлады. Биз ағаҹларын арасында дајаныб кәнди мүшаһидә етмәјә башладыг. Орда ара-сыра мәрмиләр партласа да там сакитлик иди. Һисс олунурду ки, кәндә ҝирмијибләр һәлә. Машынымыз да ҝөрсәнирди. Лап јахында иди, тәхминән 100 метр мәсафәдә. Там ахајын олдугдан сонра, јенә дә еһтијаты әлдән гојмајараг, коллугларла ҝизләнә-ҝизләнә машына јахынлашдыг вә мән ҹәлд машынын кузовуна галхыб дәмир гутунун гапағыны ачдым. Бајраг орда иди! Тез ону ҝөтүрүб ҹибимә гојдум вә биз сүрәтлә ордан узаглашмаға башладыг. Дејәсән бизи һеч ким ҝөрмәмишди. Биз мешәјлә бир аз ҝетмишдик ки, Умудлудан автоматларын, пулемјотларын сәсләрини ешитмәјә башладыг. Онлар артыг кәндә ҝирирдиләр. Бизи өлүмдән бир-нечә дәгигә ајырырмыш. Биз вар гүввәмизи топлујуб тез бир заманда кедиб мешәдә бизи ҝөзлүјән ушаглара чатдыг, гуҹаглашдыг вә јолумуза давам етдик.

Кәнди итирмәјимизин аҹысыны бајрағымызы хилас едиб ҝәтирмәјимизин севинҹи бир аз јүнҝүлләшдирди. Санки бөјүк бир јүкүн алтындан азад олмушдуг. Бајраг ләкәсиндән, намус ләкәсиндән гуртулмушдуг... Кәнди кери гајтармаг оларды, амма бајрағымыз орда галсајды бир дә һеч вахт ону ҝөрә билмәздик. Бајраглар минләрлә, милјонларла ола биләр, амма бизим бајрагдан бир дәнә иди! Чүнки о бизим ән ағыр ҝүнләримиздә бизә руһ вермиш, даим Вәтән мәсулијјәтини бизә хатырлатмышды. Сонралар о бајрағы бир дә елә тәһлүкәјә атмадыг. Бајрағымыз бизимлә мүһарибәнин сонуна гәдәр ајрылмады. Һәмин бајрағы өпәрәк 1993-ҹү илин јазында Фүзулидә, бирбаша ҹәбһә бөлҝәсиндә јени ҝәлмиш әсҝәрләримиз һәрби анд ичдиләр.

Командиримиз Мәһәммәд Новрузов мүһарибәдән бир-нечә ил сонра Бакы шәһәринә тәјинат алды вә батарејамызын кечмиш дөјүшчүләринин мәсләһәти илә бајрағын онда галмасына гәрар вердик. Чүнки шәхси һејәт дәјиширди, тәзә ҝәләнләр о бајрағын гәдрини билә билмәздиләр. Бош јерә орталыгда ит-бата дүшәрди. Һәм дә Мәһәммәд бизим үчүн бөјүк гардаш олмушду, чох иҝид вә ҹәсур забит иди. Инди о бајраг Бакыда, Мәһәммәдин евиндә ән әзиз хатирә кими сахланылыр. О өзү тәгаүддәди һал-һазырда. Мән ондан хаһиш етдим ки, телефонла бајрағын да, өзүнүн дә шәклини чәкиб ҝөндәрсин. Сағ олсун, сөзүмү јерә салмады. Мән дә бу хатирәни вә бизим бајрағымызын шәкилләрини өзүмә ән јахын адам билдијим Сизләрлә пајлашмаг гәрарына ҝәлдим.

Ответить

Вернуться в «Veteranların Xatirələri»